Откривање моштију међу Светима Оца нашег МАРДАРИЈА

Откривање моштију међу Светима Оца нашег 
МАРДАРИЈА 
Првог српског Епископа у Америци и Канади 
22. април/5. мај, 2017

Благословом Његовог Преосвештенства Епископа новограчаничко-средњезападноамеричког Господина Лонгина, откривене су мошти Светог Мардарија, које су се налазиле у цркви манастира Светог Саве у Либертивилу, Илиној, од дана када су похрањене на том мјесту месеца децембра, 1935. године. Отварањем гроба откривено је да су мошти Светог Мардарија нетрулежне.

У четвртак, 4. маја, 2017. године, Његово Преосвештенство Епископ ЛОНГИН служио је Свету Литургију у Манастиру Светог Саве са синђелом Серафимом (Милојковићем), свештеником Николајем Костуром, и јерођаконом Нектаријем (Тешановићем) у припреми за откривање моштију. Одмах после Свете Литургије, Епископ Лонгин са другим члановима свештеног клира одслужио је Молебан и Акатист написан и посвећен Светом Мардарију. По завршетку службе, погребници предвођени господином Душаном Ђорђевићем из погребног завода  ”Света Гора” приступили су отклањању надгробне плоче и отварању пода у манастирској цркви ради приступа моштима. Одмах по померању плоче указао се бетонски ковчег у коме се налазио сандук Светог Мардарија, што је одложило приступ моштима за један дан, јер је било неопходно организовати додатну групу људи за отварање истог.

У петак ујутру, 5. маја, 2017. године, радници су пробили поклопац бетонског ковчега, док су свештеник Николај Костур и јерођакон Нектарије (Тешановић) поред самог гроба служили молебан Светом Мардарију у присуству Епископа Лонгина, синђела Серафима (Милојковића) и свештеника Петра Саиловића. Током целог процеса есхумације појане су пасхалне химне и тропар ”Христос Воскресе”, по српском и руском напеву, знајући за дубоку љубав и посвећеност Светог Мардарија овим словенским традицијама.

Када је уклоњен затвор крипте, са великим трудом и пажњом приступљено је подизању поклопца. Ипак, током овог поступка, поклопац се нагло померио, пао на сандук и поломио поклопац на истом. Тог тренутка се из гроба осетио благоухани мирис, који је убрзо потом нестао. Такође, постало је евидентно да је тијело Светца положено у погрешном правцу (према западу уместо истоку), што је само по себи у том тренутко изгледало као чудо и провиђење Божије, јер да је тијело Светог Мардарија било окренуто правилно (да гледа према истоку) поклопац бетонског ковчега би пао баш на мјесто где је требала да се налази глава. Такође, постало је видљиво да су стопала пропала и да су од њих остале само кости.

Оци Серафим и Николај појући тропар ”Христос Воскресе” извадили су мошти из гроба. Мошти су биле лагане и одмах положене у привремени метални сандук, где су прегледана стопала као једини видљиви део тела у том тренутку. Кости на стопалама су имала златно жуту боју. Онда је отац Николај приступио испитивању средњег дела тела, видевши у рукама Светог Мардарија крст који је и даље држао чврсто. Повукавши рукав сакоса, указале су се руке Светог Мардарија које су биле у потпуности очуване. Јасно су биле видљиве кожа, нокти и длаке, и у том тренутку је постало сасвим очигледно да се ради о нетрулежним моштима а не само о костима.

Потом је тело Светог Мардарија извађено из привременог металног сандука и положено на два стола који су унапред припремљени за преглед и прање светих моштију. Пажљиво су скинути одежде и одело, од којих су неки делови морали бити одсечени како мошти не би биле оштећене или померене. Целом процесу је приступљено са највећим поштовањем и пажњом док су свештеници цело време појали тропар Светом Мардарију и друге пасхалне химне.

Пошто су одежде уклоњене, постало је видљиво да су мошти у целости сачуване од колена на горе, иако веома крхке. Свечева анатомија тијела је била јасна у целости са видљивом кожом и косом. Кад је скинута митра са главе, указала се његова дуга црна коса, потврђујући његову непрестану монашку борбу до задњег дана његовог живота. Коса и брада су биле веома меке и изгледале као да се управо упокојио. Видљиве су биле очи и трепавице, а и уши су у потпуности сачуване. Тело је са лакоћом подигнуто и премештено. У гробу се налазило доста прашине која се сакупљала током скоро осамдесет и две године колико је тело ту почивало. Пошто је прашина одстрањена са тела, мошти су опране топлом водом и белим вином. Потом су мошти помазане нардовим уљем по упуствима које је дошло из свештеног манастира Хиландара. После помазивања, боја коже се променила у тамно браон.

После прања и помазивања, Светитељеве мошти су умотане у памук и лан, тако да их је лакше померати и премештати. Потом су свете мошти привремено обучене у стихар до пуног одевања за свеправославну Прославу у јулу 2017. године. Његово лице је прекривено ланом, a тело је положено у привремени метални ковчег.

 

Заиста, диван је Бог у Светима својим, који нам показује божанску силу и преображење природе кроз Божију благодат. Сви који су били део овог искуства откривања моштију, од свештеника до радника, били су испуњени радошћу и духовним миром који је испунио манастирски храм. Свети Мардарије наставља да живи не само кроз своје духовно наслеђе него и кроз нетљене мошти које ће бити као обновљено кормило Српске Православне Цркве у Северној и Јужној Америци, водећи нас у будућност, наводећи се прошлошћу. Нека нам Господ да снаге да следимо Светог Мардарија на путу Светог Саве, до Васкрслога Хирста који га је водио до светости.

Светитељу Оче наш Мардарије, моли Бог за нас! Христос Воскресе!

 

Свештеник Николај Костур
Председавајући Литургијског пододбора за Прославу Светог Мардарија

 

 

Share the Post:

Related Posts

This Headline Grabs Visitors’ Attention

A short description introducing your business and the services to visitors.